ovo ce biti jedan kratak blog... nadam se :)
sad je vec nedelju dana od naseg poslednjeg dana u pcb-u... poslednja 4 dana su proletela... i naravno da nismo provele vremena na plazi koliko smo htele.. ali sta da se radi :)
pakovanje smo ostavile kao po obicaju za sredu uvece iako je avion bio u cetvrtak ujutru... ja sam najpametnija od svih odlucila da mogu da se spkujem u kofer sa kojim sam krenula iz BG-a i onda sam u 2230 isla u wallmart da kupim jos jedan kako bih mogla da putujem sutra! ispalo je super to sto je sve stalo i nisam imala overweight :) bila sam ponosna na sebe... nazalost nije svima to bas poslo za rukom pa smo bile jako smesne na aerodromu u Telehesiju sa prepakivanjem i OGROMNIM rucnim prtljazima :) ali sve ce to biti drugacije na putu za Bg...
poslednje vece smo otisli na kratko u Tutsiz, i na pravi nacin se oprostile od juga, uz kantri bend i mnogo smesne ljude koji jos smesnije igraju, ali to ce mi stvarno nedostajati... njihova ljubaznost ne moze da se poredi za sada ni sa cim... vozili su nas na aerodrom rozi i njen decko riki i ja predstavu nemam kako smo uspele da stanemo sa osam kofera + rucni prtljag! ali stigle smo... ona se tako rasplakala na rastanku, svi smo bili u soku.... mnogo smo inace bile smesne... sa sto vise stvari na sebi posto je ovde mnoooogo hladnije dole, a ja sam povrh svega na glavi nosila sesir za plazu :) ako nista bilo je zabavno ljudima da nas gledaju... bas je bilo kao da mali cirkus odlazi iz malog grada pcb-a....
kasnile smo u NYC jedno sat vremena zbog toga sto je posada aviona kasnila.. mogle smo do grejslenda kad smo vec u memfisu blejale na aerodromu :) ali zadovoljile smo se kafom i kolacicima u starbucks-u :) jedva smo se potrpale u dva shuttle taxija da dodjemo do ane, ali uspelo je! ne znam kako se zahvaliti nekome ko primi 8 kofera u sobu na nekoliko dana i 5 ljudi koje ne poznaje na nocenje, ali to je Ana :) :*
prvo vece smo pokusale da izadjemo u grad, ali nije bilo preterano uspesno... najvise zbog toga sto smo mi bile mrtve od puta i nespavanja... ali ipak smo prosle gradom i odusevile se prvim korakom na menhetnu... i svratile na pice do jednog mesta... i meni je bilo dovoljno... i super :) spavale smo par sati i onda ustale u 6am kako bismo stigle do Chinatown-a da krenemo na turu u DC, Filadelfiju i na Nijagaru vec u 7.45...
naravno da to nije bilo onako kako sam ja zamislila u svojoj glavi, ali na kraju je ispalo ok i drago mi je da smo otisle! samo ja sam mislila da cemo imati po jedan dan u ta dva grada i poslednji dan vodopadi i kuci... nazalost nije bilo tako... prvo smo obisli po pumpu u svakoj drzavi kroz koju smo prosli, Pensilvaniji, Merilendu i naravno NY :) prva stanica je bila Filadelfija i jos uvek me boli to sto smo tamo proveli nekih 45min... posetili smo samo jednu gradsku atrakciju... zvono koje je zvonilo za dan proglasenja nezavisnosti (a zapravo nije) i to je to... prosetali smo se okolo i krenuli dalje... sve dok nisam u daljini videla grad nisam mogla da poverujem da je to to... mislim da sam se ovom gradu radovala mozda i najvise.. ali sta je tu je.. drugom prilikom!
odatle smo se zaputili u DC gde smo bili celo popodne.. sto opet nije dovoljno jer nismo imale priliku da upoznamo grad na pravi nacin i onako kako sam ja zelela da to uradimo... nismo mogle da uzmemo mapu i setamo gradom, nego smo isli iz busa do gradske atrakcije (volim taj izraz, toliko puta smo ga cule :) ) pa onda istrcis na sat vremena ili koliko god, pa sve iz pocetka... super je sto smo naleteli na studentski protest ispred bele kuce... health care system je bio povod....
posle DC-a smo krenuli ka hotelu sa usputnom stanicom na nekom mestu gde je trebalo da veceramo... mi nismo htele da platimo po $17 za all you can eat, kad nismo bile gladne skoro uopste... tako da smo otisle do neke male neugledne prodavnice i tu otkrile giros :))) bio je bas lep.... i ja sam po obicaju imala ispalu... ali eto, bar nesto za smeh za kraj prenapornog dana... sve smo jele isti sendvic koji se iz nekog razloga zvao EURO, sto ja nisam znala... kad sam dosla na red da platim, kasir me je pitao odakle smo... u trenutku kad sam mu davala pare pitao me je nesto tipa Is it euro with you too ili tako nesto iz cega sam ja zakljucila da me pita da li mi u srbiji placamo eurom, pa sam mu uredno odgovorila da je to zapravo dinar, pa me je pitao da ponovim, i ja sam rekla ovaj put glasnije i razgovetnije, on me je samo belo pogledao i rekao da misli na sendvic koji se zove euro i nasmejao se... sad ovako verovatno ne zvuci smesno, ali tamo je bilo... meni ponajmanje od ostalih koji su se rado prisecali evra i dinara do kraja nase male exkurzije...
obisli smo jos i Hershey's Chocolate World... tu bih mogla da provedem nedelju dana! i isli smo u muzej stakla... a sve to su bile usputne stanice do Nijagare gde smo stigle uvece... otisli smo da vidimo night view ali to je bilo nemoguce jer je jako duvao vetar i nanosio toliko vode sa vodopada da smo mi bile potpuno mokre i mislile smo da nam se nece osusiti stvari do jutra... osvetljenje je delovalo stvarno lepo, ono sto smo uspele da vidimo, ali mislim da je to samo malecni delic onoga sto je trebalo da vidimo i zbog toga mi je bas zao, ali nije bilo sanse da pridjemo dovoljno blizu niti da se zadrzimo nesto duze... plus, to se mnooogo manje vidi sa strane na kojoj smo mi bile... medjutim ceo dozivljaj ujutru je nadomestio za sve ono sto nas je nerviralo tokom puta... isli smo na voznju brodicem i to smo stale na sam pramac broda... sreca sto smo imali svi one kabanice inace bih sad verovatno lezala u bolnici! mislim da sta god da napisem ne moze da prenese taj dozivljaj... prisli smo brodicem jako jako blizu potkovice u nekim trenucima su mi trebali brisaci za naocare, voda mi se slivala niz celo lice... posle smo se pele nekim puticem skoro do vrha, odakle pocinje vodopad, i mislim da je taj osecaj jos bolji...
posle nijagare smo krenuli nazad... ono za sta je ova tura jos definitivno posluzila bilo je da se naspavamo :))) posto nam je toga baaas falilo... ja sam zaspala jos u Chinatown-u pre nego sto je krenuo bus, nisam cula ama bas nista sto je vodic rekao... nije mi se skoro desilo da tako brzo zaspim... i generalno prva dva dana u busu nismo pricale medjusobno uopste, smo smo spavale :) u povratku smo se malkice razbudile :)
to vece smo prvi put isle same subway-om i nismo se izgubile ali smo cekale voz na pogresnoj platformi 20ak minuta :))) sto je, mora se priznati, bolja varijanta od gubljenja! od tada do sada je sve ok!
e onda je poceo NYC :))))))))) mislim da ce to stati u sledeci post, jer ima toliko toga a ja vremena nemam sad bas nikako, jer je ovo vec trajalo duze nego sto sam planirala! tako da odoh da se nadjem sa jos 5 patuljcica da obilazimo muzeje, pa cu pisati prvom prilikom jos, a do tada,
Svako dobro!
No comments:
Post a Comment