epizoda dva

i kad bih se jos setila gde sam stala.... ali aj ovako, uzmimo da sam poslednji put bila na koledzu u ponedeljak... mada, meni su svi dani ovde isti, sto puta dnevno pitam nekoga koji je dan ili datum... ne ide mi to racunanje nikako....

pa ovako, pocele smo intenzivnije da trazimo drugi posao, e to smo radile u ponedeljak popodne... krenule do Publix-a, to je veliki supermarket+jos svasta a blizu kuce, i tamo srele tetu koja nam je predlozila da odemo u Meriot resort koji je ogroman i da tamo ima svasta. Isle smo Mara, Duca i ja, i taxijem je bilo bas fino, i $8.. nije puno, i ogromno smo iznenadjenje dozivele kad su nam rekli da odemo do HR kancelarije, osetile smo se nekako mnogo civilizovanije! i tu smo se prijavile za 4 posla i videle TV sa prenosom Wimbledona, Mari-kako ga zovu u "Zurnalu" je pobedio, eto jos malo srece :) e a onda smo zapucale kuci pesaka, 3 milje po taximetru plus jos malo vise od pola milje od Publix-a do kuce... Ali prezivele, a ni noge nisu otpale... Taj dan smo se prijavile i za posao u Triple J Stake House, isto blizu kuce, i tu je Federed pobedio Vavrinku, bas lep dan... Ono sto je bitno je da smo se mrdnule sa tacke i osetile se mnogo bolje sto radimo nesto... Grozno je kad je lose vreme, nije za plazu a mi kod kuce za sad nemamo TV jer smo jos uvek u privremenom smestaju... Hvala Bogu na adaptacionom periodu u NY jer da ga nije, mislim da ne bih zelela da igram UNO ponovo u BG... za sada je ok, i uglqavnom dobijam :)

Taj dan sam pocela da se igram novinara i ideje za blog belezim na diktafonu na telefonu, sto bas i nije naislo na odobravanje mojih sapatnica, bilo je prilicno ucestalo... Sad ne mogu to da pustam u citaonici, ali evo par stvari kojih se secam.... Americki penzioneri voze kola sa prednjim tablicama sa americkom zastavom a iznad pise- Retired... a ja se setim pored cega zivim (dom penziionera, za one koji ne znaju)... Duca je zakljucila da imaju problem sa parkiranjem-suvise zuljaju gume o ivicnjake... Uh, zar je to sve? Ma nije, seticu se posle... Imaju mnogo slatke kuce, bas kao na filmovima, sve sa onim sanducicima ispred, i gotovo svi americku zastavu...

Da se malo ubrzam, imam jos 15min...

Dosao je utorak, e tad smo vala najvise prepesacile! Isle smo u potragu Social Security Administration Office u Panama City-u, ne znam kako da objasnim gde je to... imamo 4-5 stanice trole dovde i onda celu liniju drugom trolom do downtown-a... e sad, nama majstor nije rekao da mozemo da idemo njegovom trolom (zutom) pa smo krenule zelenom... vozile se 10ak stanica i sisle gde je trebalo po mapi, i zapucale pesaka... Neki cika u proidavnici polovnih automobila je bio divan i nasao na netu gde je to, i onda su nam i njegove kolege objasnile, pa smo krenule... i dalje ne znam sa cim da uporedim tu razdaljinu, ali molim vas uzmite u obzir da SVI voze kola... i tako idemo mi idemo... mokre vec, ne od znoja ali od vlage... i dodjemo do neke nesretne raskrsnice, i dodjemo do avenije koju trazimo, kad ono broj 1007 a nama treba 97! Jesus.... onda nam opet neke cike kazu za precicu i stignemo mi posle priprema za brzo hodanje na Olimpijadi u Londonu do nesrecne kancelarije i sto je najbolje od svega uspemo da zavrsimo sve! I onda shvatimo gde smo, i da smo isle zutom trolom da bi sve bilo daleko lakse... ali eto, bar smo izgubile neke kalorije i nasle jos jednu radost... e da, nasle smo i banku u kojoj cemo moci da otvorimo racun i dobijemo kartice, a da je ima i u PCB-u! i da, u jednoj prodavnici muzicke opreme smo videle Blues Brothers u prirodnoj velicini, mnogo su slatki :)

to popodne smo jos malo setale, svega 4-5 milja trazeci poslove, pa ko zna, mozda smo nesto i ubole...

Ja sam konacno opet radila u sredu... Dobila sam ime, Tiana, vise me ne oslovljava menadzerka sa "she" i ocigledno je skapirala da mogu da izdrzim dosta njenih sr*** pa mi je povecala sate, na cemu njojzi hvala! i konacno sam videla ponovo plazu posle 3 dana!


DA! umalo da zaboravim! na svo moje ne vidjanje one-zivotinje-koja-se-ne-sme-imenovati, umalo da je duca i ja zgazismo u ponedeljak na povratku sa neta! i to crvenu sa belim prugama, necemo se vise secati nemilog incidenta! i onda sam u utorak videla jos glavu jedne mrtve, ali se turdim da o tome ne razmisljam...

tako da, ipak ne, ne bih volela da budem trajni rezident Suncane drzave, ali mozda Amerika ipak ima da mi ponudi nesto drugo!

That's all folks! za sada... nadam se da se sutra ili prekosutra selimo, pa cim bude noivosti, bice ih i ovde!

Ta-Ta